Poslovni softver i bekap – kako da ne izgubim podatke?
Svi smo čuli strašne priče o gubitku podataka. Razlozi za gubitak podataka mogu biti razni i, u svim pričama, jesu. Pokvaren računar, hard disk, server, nestanak struje, problemi sa napajanjem, pa sve do vremenskih nepogoda (poplave) koje smo imali pre nekoliko godina. I svi koji su imali iskustvo gubitka važnih podataka naknadno su shvatili važnosti i značaj čuvanja podataka (bekap).
Šta je bekap?
Podsećanja radi, napomenućemo da je bekap kopija podatka napravljena za slučaj da se originalni podatak izgubi ili ošteti. Dakle, bekap je rezervna kopija podataka. Kao što imate rezervnu gumu u automobilu, tako bi trebalo imati i rezervnu kopiju podataka.
Značaj bekapa?
Isto koliko je važna rezervna guma ili točak u automobilu toliko je značajan i bekap, ako ne i značajniji. Uz sve veći broj internet pretnji poput virusa, crva, ransomware-a i sličnih „lepota“ postaje od izuzetnog značaja redovno praviti rezervne kopije podataka. Kao i kod automobila i koda bekapa poslovnih podataka jako je značajno da posle „incidenta“ možete relativno brzo nastaviti vožnju ili poslovne aktivnosti.
Ako ovo nije dovoljno jasno, hajde da probamo još jasnije: u novcu!
Zamislite da vaš kroz vaš poslovni softver dnevno prođe porudžbina i faktura u vrednosti od 1000 evra. Ako vaš sistem koji vam omogućava da dnevno prihodujete pomenutih 1000 evra ne radi ceo jedan dan. To može da znači da će vas taj dan koštati 1000 evra izgubljenih prihoda. E sad izračunajte koliko ova cifra iz primera iznosi u vašem slučaju?
Ako imate bekap, možete se u teoriji brzo vratiti u poslovanje, tako što ćete imati minimalni prekid u radu, odnosno, minimalni trošak prekida u radu. Dakle, što se brže možete vratiti u posao, manji je trošak prekida poslovnih aktivnosti. Bekap pomaže. Dakle, osim što imate rezervnu kopiju za svaki slučaj, imate i mogućnost da tu kopiju relativno brzo vratite uz minimalne gubitke.
Tu dolazimo da važne komponente svakog bekapa: KOLIKO ČESTO RADITI BEKAP?
Redovnost i učestalost bekapa?
Ako razumemo kako gubitak podataka može uticati na poslovanje (gubitak prihoda) onda je jasno kako da odredimo i redovnost bekapa.
Bekap treba raditi onoliko često koliko je minimalni podnošljiv trošak prekida poslovanja u slučaju neke havarije. Ne treba, naravno, preterivati. Ako firmu više košta uspostavljanje sistema koji će svaki minut raditi bekap, nego što je gubitak prihoda u svakom minutu, onda bekap treba raditi na, recimo svakih nekoliko sati ili možda čak jednom dnevno.
Koliko često će svakako kompanija raditi bekap bi trebalo da zavisi i od količine podataka koja se generiše u svakom trenutku i troška ponovnog unosa tih podataka za slučaj da se oni izgube ili oštete.
Svaka kompanija ovo treba da izračuna za sebe.
A oporavak od katastrofe iliti Disaster Recovery?
Pored bekapa potrebno je da postoji i nešto što se zove plan oporavka od katastrofe koji uključuje mnogo stvari, ali između ostalog i aktivnosti koje je potrebno izvesti kako bi se što pre sistem oporavio od katastrofe. Da ne ulazimo previše u detalje, važno je napomenuti da svakako imate plan za slučaj katastrofe. Ovo je vrlo slično protivpožarnoj zaštiti. Svakako imate zaštitu, ali kada se, daleko bilo, požar desi, morate zvati vatrogasce. Ko su vatrogasci u slučaju poslovnih podataka? Verovatno neko iz vašeg IT odeljenja, ako takvo postoji, ili neki spoljni saradnik iz oblasti IT-ja.
Ali bitno je da se zna šta se radi u svim slučajevima. Bekap je preventiva, a oporavak od katastrofe je reakcija na negativni događaj odnosno neku havariju ili incident.
Zaključak
Bekap je važan i plan oporavka od katastrofe, takođe. Treba se pripremiti na vreme za sve događaje, a ne ići po sistemu „neće grom u koprive“, jer iz našeg iskustva do sada nije bilo tih IT kopriva u koje grom nije udario.
Melany Tim može pomoći – javite se i zakažite besplatne konsultacije na temu bekapa vaših poslovnih podataka iz Balans poslovnog softvera. To je prvi i neophodan korak. Uradite ga, ako već niste!
